Радмила Лазић објавила је 15 збирки песама, покренула је први часопис за женску књижевност ProFemina, приредила је антологију женске поезије Мачке не иду у рај и за свој рад добила најпрестижније књижевне награде. Њена поезија превођена је на стране језике.
У претходном периоду ученици/е су на часовима српског језика и књижевности читали и анализирали песме Радмиле Лазић које су их изненадиле темама, отвореношћу, директношћу, избором лексике, идејама... У току занимљивог разговора са песникињом имали/е су прилике да изнесу своје мишљење о њеној поезији. Такође, добили/е су одговоре на многобројна питања у вези са књижевним стварањем, позицијом интелектуалаца у друштву, положајем жена у књижевности, феминизмом...
Задатак ученика/ца из наше гиманзије и Балетске школе биће да својим вршњацима/кињама из Ужица, Сарајева, Стоца, Загреба и Ријеке представе поезију Радмиле Лазић на књижевном окупљању у Стоцу, у првој недељи септембра.
„Живот је кандирано воће & оцат,
У стихове их умећем у једнаки дозама.
Моја је синтакса штимовање оргуља у венама.
Горим са срцем од 500W,
Истина не грејем, али могу да опечем,
Као и језиком –
Кога не перем и не стружем Вимом.”
Радмила Лазић: Смејаћу се свуда, плакаћу где стигнем
