Пратите нас

Полазак у вртић представља промену за дете будући да оно напушта своје сигурно окружење, а уобичајени ритам дана мења новим. Свако дете на различити начин реагује на ситуације које му се дешавају, те је исти случај када је у питању адаптација. Управо из ових разлога деца на адаптацију реагују различито - плачу, одбијају храну, жале се, али постоје и они примери (нимало ретки) када дете са узбуђењем чека поновни долазак у вртић. Пут од одбијања одласка у вртић до радовања због упознавања нових другара и васпитача је дугачак и неопходно је прећи све кораке како би се дете што пре адаптирало на нову средину те осећало срећно и прихваћено у новом окружењу.

Пре почетка саме адаптација и првог доласка детета у вртић важно је разговарати са родитељем или блиским одраслим о корацима које заједнички треба предузети. Веома је важно да особа којој родитељ поверава бригу о добробити свога детета охрабри и подржи родитеља у свим дилемама које има. Однос родитељ-васпитач је стога пресудан фактор који одређује успешност овог процеса те треба посветити заслужену пажњу питању успостављања поверења између ове две, за дете важне особе. Неопходно је на самом почетку развити стабилан однос поверења између васпитача и родитеља како би дете знало да родитељ није несигуран и да га оставља некоме у кога има поверења и крај кога ће се добро осећати.

У првим данима адаптације, али и током каснијег боравка у вртићу питање добробити детета и родитеља или блиског одраслог је суштинско. Адаптација подразумева одређене кораке или фазе, а успешан прелазак на следећи корак могућ је само уз свесрдно ангажовање свих оних који брину за добробит детета. Оно што је такође веома важно јесте да је нужно оставити довољно времена детету и родитељу да се навикну на нова дешавања. Ово значи и да адаптацију не би требало прекидати јер ће сваки следећи пут поновно навикавањe детета бити тежe. У стручној литератури се наводе три основна облика адаптације те се тако разликују лака, адаптација средње тежине и тешка адаптација. Понашање детета током навикавања на ново окружење, васпитачице и другу децу зависи од самог детета, његовог темперамента и навика, свих оних фактора који окружују дете, као и од односа васпитача и родитеља, али и стручних сарадника према детету. Приликом сваке адаптације веома је важно успоставити партнерски однос заснован на равноправности и поверењу. Поверење као битан елемент партнерства између одраслих који брину за добробит детета и са друге стране, детета и одраслих, требало би да се ослања на доследност у опхођењу, потпуну саосећајност и разумевање за потребе другога, комуникативност и отвореност, као и компетентност те ослањање на снаге и потенцијале друге особе.

Обично адаптација траје око месец дана, а током овог периода се дете, али и родитељи, постепено навикавају на велику животну промену. Оно што као родитељ или блиски одрасли можете учинити је да: будете тачни када долазите (увек дођите у оно време које сте договорили са дететом); имате много разумевања за дететова осећања и реакције; сазнате више о вртићу кроз игру са дететом уместо да инсистирате; покажете детету да га прихватате иако (и уколико) оно не прихвата вртић; дате му довољно времена да савлада своју несигурност због одвајања од вас; упознате дете са вртићем, групом и будућим васпитачицама доласком у посету, као и кроз обилазак објекта и разговор са децом из вртића; уверите дете да је вртић место вашег заједничког одрастања; уверите дете да га остављате у сигурне руке и на месту где ће се осећати добро.