Након што смо прочитали и урадили „Госпођу министарку“, разредна Јелена и наставник српског Стефан предложили су да одгледамо једну од верзија у позоришту „Бошко Буха“. Понети различитим утисцима са представе, на наредном часу српског језика размишљали смо на тему „Како сам доживео Госпођу министарку у књизи и на сцени“, а ово су неки наши одоговори.
Доживео сам „Госпођу министарку“ као једну веома интересантну књигу. Представа ми се свидела више од књиге зато што има интеракцију са публиком, а и представа има својих предности: скоро па све је исто као у књизи, али је много смешније уживо на сцени. Много ми се свидело и било занимљиво јер су мушкарци глумили жене и били баш добро нашминкани и костимирани. Осећам као да сам доживео књигу уживо, јер у књизи - док је читам - немам доживљај као у позоришту. Тамо је све смешно, нарочито када видиш и друге људе како се смеју.
Обе верзије „Госпође минстарке“ имају своје предности и мане. Мени се више свидела представа. Смешна је и приказује догађаје из књиге на занимљивији начин. Међутим, представа је веома дуга, око три сата. Мало је тешко да будеш концентрисан целу представу. Неколико разговора је изостављено из књиге, а представа такође има одличну музику. Књига није комична колико и представа. Моја коначна оцена: Представа има одличну мзику, веома је смешна, комична, али је са друге стране дуга; уз то, а и целовито моје искуство, представа чини бољу варијанту.
Представа је сама по себи веома необична јер све улога играју мушкарци, а то се и не примећује толико јер се унесеш у представу и не занима те. Сматрам да је Министарка / Живка луђа уживо.
Петар Барбуљ, VIII
Алекса Јовановић, VIII
Анастасија Миловановић, VIII