Дан 1
Трчимо! Да ли ћемо стићи на време? У минут до два стижемо на перон 11. Улазимо у аутобус и крећемо на дуго ишчекивани пут. Присећале смо се свега што се дешавало на фестивалу пре две године, а неке су училе математику. Убрзо након тога, сан нас је сустигао. Пробудиле су нас речи: Стигли смо.
Напокон, после неколико сати монотоне вожње аутобусом, стижемо! Изашли смо и прво што смо угледали су биле наше насмејане домаћице, Марина, Ангелина, Катарина и Андријана, гимназијалке из Ужица. Одвеле су нас до хостела у којем смо већ биле, оставиле смо своје ствари и кренуле даље - без предаха!
Док смо јеле добро познату питу у Блу Муну, среле смо старе познанике из Ријеке, са којима смо се дружиле пре две године на овом фестивалу.
У народном позоришту гледале смо представу Смрт фашизму! О Рибарима и Слободи, коју је режирала Милена Богавац, а припремио Рефлектор театар. Представа говори о јунаштву браће Рибар и Слободе Трајковић и поставља питање о томе ко су хероји били некада, а ко су хероји данас. Поред веома занимљиве и необичне теме, представа привлачи пажњу звучним ефектима које сами глумци производе, брзом променом сцена, навођењем заборављених историјских чињеница... Једноставно, ефектно… Обавезно погледајте ову представу!
Након представе, одржан је разговор са глумцима и историчарем Миливојем Бешлином са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. Дискутовало се о слободи у данашњем друштву, о правим и лажним херојима и потреби да свако од нас уради оно што може да би свет био бољи. Гимназијалци су добили прилику да постављају питања, а наша Ада је пробила лед и прва питала. Иако су глумци одговарали на сва питања, било је и оних који нису били задовољни одговорима.
Када смо изашли из позоришта, напољу је било много хладно. Неки су били гладни па смо отишли да једемо, потом смо отишли у шетњу, разговарали са нашим домаћицама и, на крају, вратиле смо се у хостел. Једва чекамо следећи дан!
Вест написале Тијана Станишић и Тијана Маринковић.
Дан 2
Јутро је. Будимо се и доручкујемо укусне пите које су нам наши домаћини спремили. Седимо за истим столом док насмејане играмо карте са другарима из Врњачке Бање. Последње тренутке пред полазак у Ужичку гимназију проводимо радећи домаће задатке и припремајући се за предстојеће испите из математике.
Пре првог предавања имале смо довољно времена за обилазак изложбе Боба Живковића у галерији поред гимназије. Причали смо о хумору на његовим цртежима, али и о порукама које шаљу. Већина цртежа поручује младима да почну да читају и указује на значај књижевности.
Након тога стижемо на прво предавање Софије Кордић - Чешка између истока и запада. Софија је књижевница и новинарка пореклом из Далмације, а око две деценије живи у Прагу. Причала је о политичком стању у Чешкој некад и сад. Изненадила нас је чињеница да је Чешка земља у којој и даље постоји исламофобија, расизам и да се људи који покажу емпатију према избеглицама сматрају издајницима.
На следећем предавању, које је одржала Тања Ступар, дискутовали смо о писању и другим демонима. Теме које смо обрађивали односиле су се на инспирацију, стваралаштво, оригиналност, истину итд. Једно од најзанимљивијих питања било је да ли смемо од туђег живота правити књижевност, па смо учестовале у дискусији. Због интеракције са публиком, могућности да кажемо шта мислимо и приликом да поставимо питања, ово предавање нам се највише свидело. На последњем предавању Предраг Стојадиновић Размишљање за неупућене слушали смо о логичким грешкама, од којих су нам најзанимљивије биле анегдотални доказ, доказ тврдње и позивање на ауторитет. Такође, сазнали смо нешто више о Фореовом и Данинг-Кругеровом ефекту и когнитивним пристрасностима, што је некима од нас било посебно интересантно јер припада области психологије.
Увече у позоришту.. О стваралаштву Предрага Луцића, посебно о књизи Сервантесов трг, говорио је Круно Локотар, истичући да је он био уредник (уредио је 80 књига!), новинар, песник, драматург... Он пише, наглашава Круно Локотар, о слободи од страха и о страху за слободу, а све што је написао део је ангажоване уметности. Следио је занимљив разговор са Теом Тулић, Ивицом Пртењачом и Јасминком Петровић, а потом су они читали песме и одломке из својих дела. Крај дана… Уморне…
Вест написале Ада Шошић и Дуња Шаренац.
Дан 3
Трећи дан на фестивалу На пола пута - збогом, Ужице!
Дан смо започеле присећајући се догађаја од претходне ноћи. Провеле смо је уз много смеха, забаве, али је најважније то што смо билe са пријатељима. Није нам сметало ни то што смо потпуно покисле док смо трчале поред реке, враћајући се у хостел.
У једном тренутку враћамо се у стварност и схватамо да прво предавање ускоро почиње... О роману Ђордђа Лебовића Семпер Идем говорио је Петар Матовић, писац из Пожеге. Назив књиге у преводу са латинског значи зло је увек исто. Дело припада модерном реализму и представља хронику једног детињства. Говори о развијању личности и проналаску идентитета. Поставља се питање да ли писцима треба безусловно веровати када пишу о свом детињству.
У свом предавању (Не)моћ језика Теа Тулић, књижевница из Ријеке, причала је о томе како је постепено учила шта све језик може. Иако се често сусретала са неизрецивим у свом писању, увек је препознавала моћ и креативност језика. Истакла је да сe суочила са насиљем у језику деведесетих приликом уништавања књига на екавици и ћирилици у Хрватској, уништавања књига неподобних аутора, као и увођења нових речи (нпр. зракомлат уместо речи хеликоптер). Нагласила је да је важно уочити разлику између речи толеранција и разумевање која указује на покушај да се чује и схвати други. Речи нас мењају, мењају наш однос према свету, поручила је она.
Треће предавање о филму и књизи Смртоносне машине, које смо дуго ишчекивале, одржао је Дејан Илић. Отпочели смо разговор о представи Смрт фашизму, коју смо гледали на отварању фестивала. Ово је био добар увод у даљу дискусију о добрим и лошим странама сваке идеологије. Суштина је била да нам докаже колико је битно мислити својом главом и имати проверене информације пре доношења одлуке. Највише нам се допало ово предавање зато што нас је Дејан Илић, за разлику од других предавача, наводио да размишљамо о овој теми и сами долазимо до наших закључака.
Предавање се завршило и ми схватамо да је време да се вратимо у Београд. На излазу из Ужичке гимназије поздрављамо се са нашим пријатељима из Ријеке и већ правимо планове за следеће виђење. Покупиле смо ствари и тешког срца кренуле ка аутобусу који ће нас одвести из овог дивног града. На станици су нас наши чекали домаћини да бисмо се поздравили. Иако смо тек кренуле кући, већ размишљамо о новом сусрету и радујемо се одласку на фестивал следеће године…
Вест написале Тијана Станишић, Тијана Маринковић, Ада Шошић и Дуња Шаренац.