Dan 1
Trčimo! Da li ćemo stići na vreme? U minut do dva stižemo na peron 11. Ulazimo u autobus i krećemo na dugo iščekivani put. Prisećale smo se svega što se dešavalo na festivalu pre dve godine, a neke su učile matematiku. Ubrzo nakon toga, san nas je sustigao. Probudile su nas reči: Stigli smo.
Napokon, posle nekoliko sati monotone vožnje autobusom, stižemo! Izašli smo i prvo što smo ugledali su bile naše nasmejane domaćice, Marina, Angelina, Katarina i Andrijana, gimnazijalke iz Užica. Odvele su nas do hostela u kojem smo već bile, ostavile smo svoje stvari i krenule dalje - bez predaha!
Dok smo jele dobro poznatu pitu u Blu Munu, srele smo stare poznanike iz Rijeke, sa kojima smo se družile pre dve godine na ovom festivalu.
U narodnom pozorištu gledale smo predstavu Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi, koju je režirala Milena Bogavac, a pripremio Reflektor teatar. Predstava govori o junaštvu braće Ribar i Slobode Trajković i postavlja pitanje o tome ko su heroji bili nekada, a ko su heroji danas. Pored veoma zanimljive i neobične teme, predstava privlači pažnju zvučnim efektima koje sami glumci proizvode, brzom promenom scena, navođenjem zaboravljenih istorijskih činjenica... Jednostavno, efektno… Obavezno pogledajte ovu predstavu!
Nakon predstave, održan je razgovor sa glumcima i istoričarem Milivojem Bešlinom sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Diskutovalo se o slobodi u današnjem društvu, o pravim i lažnim herojima i potrebi da svako od nas uradi ono što može da bi svet bio bolji. Gimnazijalci su dobili priliku da postavljaju pitanja, a naša Ada je probila led i prva pitala. Iako su glumci odgovarali na sva pitanja, bilo je i onih koji nisu bili zadovoljni odgovorima.
Kada smo izašli iz pozorišta, napolju je bilo mnogo hladno. Neki su bili gladni pa smo otišli da jedemo, potom smo otišli u šetnju, razgovarali sa našim domaćicama i, na kraju, vratile smo se u hostel. Jedva čekamo sledeći dan!
Vest napisale Tijana Stanišić i Tijana Marinković.
Dan 2
Jutro je. Budimo se i doručkujemo ukusne pite koje su nam naši domaćini spremili. Sedimo za istim stolom dok nasmejane igramo karte sa drugarima iz Vrnjačke Banje. Poslednje trenutke pred polazak u Užičku gimnaziju provodimo radeći domaće zadatke i pripremajući se za predstojeće ispite iz matematike.
Pre prvog predavanja imale smo dovoljno vremena za obilazak izložbe Boba Živkovića u galeriji pored gimnazije. Pričali smo o humoru na njegovim crtežima, ali i o porukama koje šalju. Većina crteža poručuje mladima da počnu da čitaju i ukazuje na značaj književnosti.
Nakon toga stižemo na prvo predavanje Sofije Kordić - Češka između istoka i zapada. Sofija je književnica i novinarka poreklom iz Dalmacije, a oko dve decenije živi u Pragu. Pričala je o političkom stanju u Češkoj nekad i sad. Iznenadila nas je činjenica da je Češka zemlja u kojoj i dalje postoji islamofobija, rasizam i da se ljudi koji pokažu empatiju prema izbeglicama smatraju izdajnicima.
Na sledećem predavanju, koje je održala Tanja Stupar, diskutovali smo o pisanju i drugim demonima. Teme koje smo obrađivali odnosile su se na inspiraciju, stvaralaštvo, originalnost, istinu itd. Jedno od najzanimljivijih pitanja bilo je da li smemo od tuđeg života praviti književnost, pa smo učestovale u diskusiji. Zbog interakcije sa publikom, mogućnosti da kažemo šta mislimo i prilikom da postavimo pitanja, ovo predavanje nam se najviše svidelo. Na poslednjem predavanju Predrag Stojadinović Razmišljanje za neupućene slušali smo o logičkim greškama, od kojih su nam najzanimljivije bile anegdotalni dokaz, dokaz tvrdnje i pozivanje na autoritet. Takođe, saznali smo nešto više o Foreovom i Daning-Krugerovom efektu i kognitivnim pristrasnostima, što je nekima od nas bilo posebno interesantno jer pripada oblasti psihologije.
Uveče u pozorištu.. O stvaralaštvu Predraga Lucića, posebno o knjizi Servantesov trg, govorio je Kruno Lokotar, ističući da je on bio urednik (uredio je 80 knjiga!), novinar, pesnik, dramaturg... On piše, naglašava Kruno Lokotar, o slobodi od straha i o strahu za slobodu, a sve što je napisao deo je angažovane umetnosti. Sledio je zanimljiv razgovor sa Teom Tulić, Ivicom Prtenjačom i Jasminkom Petrović, a potom su oni čitali pesme i odlomke iz svojih dela. Kraj dana… Umorne…
Vest napisale Ada Šošić i Dunja Šarenac.
Dan 3
Treći dan na festivalu Na pola puta - zbogom, Užice!
Dan smo započele prisećajući se događaja od prethodne noći. Provele smo je uz mnogo smeha, zabave, ali je najvažnije to što smo bile sa prijateljima. Nije nam smetalo ni to što smo potpuno pokisle dok smo trčale pored reke, vraćajući se u hostel.
U jednom trenutku vraćamo se u stvarnost i shvatamo da prvo predavanje uskoro počinje... O romanu Đordđa Lebovića Semper Idem govorio je Petar Matović, pisac iz Požege. Naziv knjige u prevodu sa latinskog znači zlo je uvek isto. Delo pripada modernom realizmu i predstavlja hroniku jednog detinjstva. Govori o razvijanju ličnosti i pronalasku identiteta. Postavlja se pitanje da li piscima treba bezuslovno verovati kada pišu o svom detinjstvu.
U svom predavanju (Ne)moć jezika Tea Tulić, književnica iz Rijeke, pričala je o tome kako je postepeno učila šta sve jezik može. Iako se često susretala sa neizrecivim u svom pisanju, uvek je prepoznavala moć i kreativnost jezika. Istakla je da se suočila sa nasiljem u jeziku devedesetih prilikom uništavanja knjiga na ekavici i ćirilici u Hrvatskoj, uništavanja knjiga nepodobnih autora, kao i uvođenja novih reči (npr. zrakomlat umesto reči helikopter). Naglasila je da je važno uočiti razliku između reči tolerancija i razumevanje koja ukazuje na pokušaj da se čuje i shvati drugi. Reči nas menjaju, menjaju naš odnos prema svetu, poručila je ona.
Treće predavanje o filmu i knjizi Smrtonosne mašine, koje smo dugo iščekivale, održao je Dejan Ilić. Otpočeli smo razgovor o predstavi Smrt fašizmu, koju smo gledali na otvaranju festivala. Ovo je bio dobar uvod u dalju diskusiju o dobrim i lošim stranama svake ideologije. Suština je bila da nam dokaže koliko je bitno misliti svojom glavom i imati proverene informacije pre donošenja odluke. Najviše nam se dopalo ovo predavanje zato što nas je Dejan Ilić, za razliku od drugih predavača, navodio da razmišljamo o ovoj temi i sami dolazimo do naših zaključaka.
Predavanje se završilo i mi shvatamo da je vreme da se vratimo u Beograd. Na izlazu iz Užičke gimnazije pozdravljamo se sa našim prijateljima iz Rijeke i već pravimo planove za sledeće viđenje. Pokupile smo stvari i teškog srca krenule ka autobusu koji će nas odvesti iz ovog divnog grada. Na stanici su nas naši čekali domaćini da bismo se pozdravili. Iako smo tek krenule kući, već razmišljamo o novom susretu i radujemo se odlasku na festival sledeće godine…
Vest napisale Tijana Stanišić, Tijana Marinković, Ada Šošić i Dunja Šarenac.
