На Педагoшком факултету у Ужицу, 29. новембра, одржана је промоција књиге Свилена кожа и пилеће срце” др Јелене Стефановић, коју је објавио Покрајински завод за равноправност полова. У књизи је објављен део њене докторске дисертације о родним стереотипима из лектире за основну школу („Хајдуци”, „Доживљаји Тома Сојера”, „Робинсон Крусо”, „Хајдук Станко”, „Поп Ћира и поп Спира”, "Мали Принц”), а књигу можете преузети на сајту: https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/12/Svilena-koza-i-pilece-srce-web.pdf.
У исцрпном излагању мр Јелена Жунић Цицварић, програмска директорка Ужичког центра за права детета, указала је на интердисциплинарност у овој студији, која се заснива на анализи родних стереотипа у романима, феминистичкој књижевној критици, припремама за часове на којима се примењује активно учење и заузимању критичког става према стереотипном приказивању ликова. На крају излагања, искористила је следеће придеве да би описала књигу: инспиративна, неопходна, освешћујућа, забрињавајућа, нестереотипна.
Мирјана Миросављевић Бобић, директорка Реконструкције Женског фонда, истакла је да је ова књига наставак Јеленине дугогодишње борбе у области родне равноправности. Указала је на своју нелагоду приликом првог читања ове студије јер је доведено у питање њено разумевање тих дела, на пример, да ли је Мали Принц „мудра књига о љубави”? Такође је истакла да се ова књига не задржава на критици родних стереотипа, већ нуди и методичке моделе за тумачење ових романа који омогућавају деконструкцију стереотипа.
Др Јелена Стефановић говорила је о резултатима анализе романа наглашавајући да у њима доминирају мушки ликови, да су сви главни ликови мушки, да 5 од 6 романа говори о одрастању дечака, а ниједан о одрастању девојчице, те да су родни стереотипи најприсутнији у начину карактеризације ликова, њиховим особинама, професијама, вредностима, понашању, али и у самом типу приче и избору наратора. Одговарајући на питања, истакла је да у школа деца треба да уче о равноправности. По њеним речима, будући да је у питању лектира, све ово се може назвати родним слепилом, односно структуралном дискриминацијом, али би она то једноставно назвала неправдом.
