Прво предавање Зашто су медији важни мање се односило на главну тему, али смо доста дискутовали о патриотизму, национализму и шовинизму. Научили смо кЉучне разлике између ова три појма о којима се данас много дискутује. Теофил Панчић нагласио је да свако треба да преузме одговорност и да учини нешто како би променио ствари и утицао на друштво: Твој глас не може да промени свет, али то је више него ништа.
Излагање О ангажованој уметности Ненада Величковића нам је показало да ангажована уметност није увек лоша, наравно када има естетску вредност. Анализирао је филм Модерна времена Чарлина Чаплина из 1936. године. Хтео је да нам покаже да је у Немачкој тридесетих година прошлог века обичан радник био злоупотребЉен и да су га фабриканти немилосрдно искоришћавали и то је уредио кроз један прави уметнички филм.
У овом необичном предавању, Амер Тиквеша је инсистирао на интеракцији са публиком, односно, заједничкој анализи три поп-рок песме. Ове песме (Она се буди Шарла Акробате, ДивЉи бадем Ђорђа Балашевића и Шал од свиле групе Хаустор) нашле су место у читанци Свезаме, отвори се. Сврха радионице је била да се покаже да поезија која се пева није ништа мање вредна од праве поезије.
Увече су нам у позоришту своје текстове читали: Бранислав Димитријевић, Марко Погачар, Селма Асотић и Ненад Величковић. Најјачи утисак на нас је оставило читање поезије Селме Асотић, а потом читања Марка Погачара и Ненада Величковића.
Наш утисак је да су предавања била још интересантнија него претходна. Посебно су се истакли Теофил Панчић и полемика која се повела током његовог предавања и Амер Тиквеша који је дозволио учесницима да готово самостално анализирају изабране песме.
.jpg)