Мина Матић, Сара Јашовић и Јелена Томашевић су ученице приватне Гимназије Креативно перо, Јелена Здравковић је ученица нишке Електротехничке Мија Станимировић, а Тара Маловић је Београђанка која похађа Српску гимназију Никола Тесла у Будимпешти. Са својим менторима, Вуком Вујовићем, наставником информатике у приватној Гимназији Креативно перо и Александром Недељковић, оснивачицом ВОС Креативно перо, оне чине тим који је Србију представљао на Међународној олимпијади у роботици, одржаној од 24. до 27. октобра у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима. Србија је трећи пут учествовала на овом великом такмичењу и сваке године ученици/ице приватне школе Креативно перо били/е су део тима који је представљао нашу земљу.

Ево извештаја са такмичења:

Јуче смо допутовале у Београд и морам признати да смо тужне што се све завршило и што морамо да се вратимо у реалност.

Мислим да смо све биле једнако узбуђене када смо први пут добиле позив да учествујемо на овом такмичењу, али тврдим да ни једна од нас није ни сањала колико ће нам ово такмичење помоћи да пронађемо себе, упознамо свет и одрастемо у сваком погледу.

Првог дана смо се упознале са ареном, местом где смо претходних неколико дана проводиле највише времена и где се одигравало само такмичење. Упознавале смо се са осталим тимовима и њиховим роботима. Најзанимљивији нам је био тим Јапана са капама у облику ликова из цртаних филмова и оригамијем на њиховом штанду.

У другом делу дана уследила је церемонија отварања такмичења. Место на ком се одржала је познато Ла Перле позориште. Тамо смо прво носиле заставу Србије и у јелецима представиле нашу земљу осталим учесницима, а након тога нам се обратио и оснивач Фирст Глобала, Деан Камен, организатор самог такмичења, као и Министар за вештачку интелигенцију УАЕ-а, Његова екселенција Омар Султан Ал Олама, а самој церемонији отварања присуствовао је и Његово височанство шеик Мохамед бин Расхид Ал Мактоум, крунисани принц Дубаија. Све се завршило невероватним плесним, акробатским, сценским и музичким перформансом. Нисмо ни трепнуле током целог наступа, а сваки тренутак нам је одузимао дах.

Другог дана, 25.октобра, почело је такмичење. Прво смо имале два пробна меча, а затим три квалификациона. Ту смо, можда по први пут у нашим животима, спознале колико је комуникација заправо важна за успех. Са тимовима са којима смо биле у алијансама смишљале смо стратегију и размењивале идеје за борбу. Некад је све ишло по плану, а некад стратегија није поштована. Тако смо научиле да некада наш успех не зависи само од нас самих. Међутим, успех се не мери само победама на мечу, већ и тиме колико је наш рад и начин размишљања запажен, као и значајем контаката које смо успоставиле. На пример, прва жена која је била у Међународној свемирској станици, Аноусхех Ансари је изразила жељу да нас упозна, и упознале смо се! Веома смо почаствоване и захвалне на овој прилици.

Вече истог дана провеле смо у Дубаи Марини коју смо целу обишле бродићем. Касније смо се шетале и вечерале у једном од многобројних ресторана. Нисмо одолеле да не одемо и до плаже где смо се увериле да је вода Персијског залива заиста онаква каквом је описују, топла и мирна.

 Субота, у арени имамо 4 квалификациона меча. Причамо са осталим тимовима, смишљамо тактику и упознајемо се. Учимо ментора тима Сирије да правилно изговори гласове ч и ћ, а он нас како се изговара његово име. Гледамо мечеве осталих екипа док ми имамо паузу и дивимо се невероватним роботима појединих тимова. Дан завршавамо одласком на Бурџ Калифу. Поглед са 148. спрата овог вертикалног града је задивљујући. Видимо цео Дубаи и уживамо у сваком тренутку. Настављамо даље одласком у Дубаи Мoл. Једемо пицу и гледамо фантастичну Дубаи Фонтану. Вода плеше у ритму песме која се чује у позадини, а задивљени посетиоци аплаудирају након сваке нумере. Видно преморене, али веома срећне, враћамо се у хотел.

Последњи дан, одиграле смо своја 2 меча до поднева и после тога биле спремне да гледамо плеј-оф и финалне мечеве. Након неизвесног финала, имамо победничку алијансу FIRST Global Challenge-а 2019. Њу чине тимови Молдавије, Норвешке, Белорусије и тим Хопе (тим сиријских избеглица). Одлазимо до хотела, пакујемо се и присећамо се свега.

Понедељак, 5.00 по локалном времену, напуштамо хотел и идемо ка аеродрому. Већина нас је преспавала скоро цео лет, али смо имале времена и да попричамо о свему и покушамо да саберемо утиске. Није нам успело, превише их је. Свака од нас је ово такмичење доживела на свој начин и свака је научила нешто ново и другачије. Једно је сигурно, FIRST Global Challenge 2019 је нешто што ћемо заувек носити са нама и препричавати све детаље још дуго, дуго.

 Јелена Томашевић, ученица II разреда гимназије