Istraživačka stanica Petnica je institucija poznata daleko van granica naše zemlje, ali nisam imala pravi utisak o tome sa čime se na kursevima mogu sresti i šta sve mogu tamo naučiti, dok mi nekoliko mojih prijatelja nisu preneli svoja fantastična iskustva. Pričali su mi kako su programi odlični i atmosfera divna, ipak, u sve ovo se možete uveriti jedino ako imate sreću da odete tamo. Nije za svakoga, ali za one koje zanima nauka je raj na zemlji.
Nakon ekskurzije u 8. razredu, kada smo išli u Petnicu, velika želja mi je bila da tamo odem na pravi seminar u 1. razredu gimnazije. Prijavljivanje je počelo u oktobru, a potrebno je bilo da se napiše autobiografija, esej na zadatu temu, kao i da se popuni formular sa ličnim informacijama. Pošto sam znala koliko se dece mog uzrasta prijavljuje, nisam bila sigurna hoću li biti izabrana i brinula sam se da li je moja prijava dovoljno dobra, ali se, na sreću, ispostavilo da jeste. Primljena sam na seminar iz biologije, što mi je bila prva želja.
Odmah po dolasku u stanicu imali smo čas upoznavanja, na kom smo se pred svim polaznicima i saradnicima predstavljali. Ja uvek imam strah od takvih stvari, ali je, na kraju, bilo jako zanimljivo. Tom prilikom su nam dali raspored predavanja za celu nedelju. Moram priznati da je veoma gust. Predavanja su trajala 2-3 sata svako, 3 predavanja za redom sa pauzama od 15 minuta, ali su bila zanimljiva i držala su pažnju. Međutim, to i nije bio najveći izazov - trećeg dana podelili su nam teme za seminarske radove. Zbog tako gustog rasporeda jedino slobodno vreme za izradu rada bilo je posle večere, pa smo tako te tri noći ostajali u računarskoj sobi do dva sata ujutru. Interesantna stvar je što mi ovo nije teško palo, već mi je bio jedan od najzanimljivijih delova seminara. Prihvatila sam to kao neki izazov i uspela da završim seminarski rad u roku. Pokazalo mi je da kako, zapravo, većinu stvari za koje kažemo da ne možemo da stignemo da uradimo, ako se stvarno potrudimo, možemo.
Poslednjeg dana prezentovali smo svoje radove svima. Kao što sam već rekla, često imam strah od javnih nastupa, a da stvar bude dodatno komplikovana, imali smo samo tri minuta da prezentujemo svoj rad. To zvuči kao dosta vremena, ali kada ste tamo, prođe jako brzo. Brinula sam se da ću neke stvari zaboraviti da kažem i na kraju jesam, ali sam se izvukla tako što sam zaboravljene informacije prezentovala kada sam odgovarala na pitanja koja su mi postavljali drugi polaznici i saradnici.
Po povratku sa seminara većina nas je upala u Post-petničku depresiju, koja se manifestuje neraspoloženjem zbog povratka u svakodnevni život, ali je tu bila i briga, da li sam svojim radom i prezentacijom uspela da se kvalifikujem za letnji seminar, a to sam jako želela. Odgovor sam čekala dugo, činilo mi se da su me zaboravili. A onda su mojim drugovima sa seminara počela da stižu obaveštenja , putem mejla, da nisu prošli na dalje seminare. Meni i dalje nije stizalo ništa. U ovom slučaju, to je bio dobar znak. Oni koji su se kvalifikovali, trebalo je da dobiju pismo potvrde kada je letnji seminar i ostale informacije, kako bi uopšte znali da su prošli. Zbog toga sam ja svakog dana proveravala svoje poštansko sanduče, ali ničeg nije bilo. Na kraju, umesto u poštansko sanduče, stigao mi je mejl da sam prošla, ali i da se ne zna kada će se seminar održati zbog trenutne situacije sa Korona virusom. Kako nas ova situacija ne bi demoralisala, saradnici su nam napravili par zanimljivih predavanja preko skype-a i sada imamo zadatak da predstavimo eksperiment, iz nekog naučnog rada, kroz prezentaciju. Sada sam u završnoj fazi prezentacije i zadovoljna sam kako izgleda.
Mislim da iz ovog mog iskustva možete zaključiti da je Petnica sjajno mesto i meni će sigurno ostati u sećanju kao omiljeno. Učite o onome što vas interesuje, družite se i nailazite na izazove. Možda se ta doza stresa ne bi svima dopala, ali najiskrenije, svima koje nauka interesuje preporučujem da se prijave. Na kraju krajeva, nemate šta da izgubite, a možete samo da dobijete jedno divno iskustvo.
Una Žarković, učenica prvog razreda gimnazije „Kreativno pero“
