Na Pedagoškom fakultetu u Užicu, 29. novembra, održana je promocija knjige Svilena koža i pileće srce” dr Jelene Stefanović, koju je objavio Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova. U knjizi je objavljen deo njene doktorske disertacije o rodnim stereotipima iz lektire za osnovnu školu („Hajduci”, „Doživljaji Toma Sojera”, „Robinson Kruso”, „Hajduk Stanko”, „Pop Ćira i pop Spira”, "Mali Princ”), a knjigu možete preuzeti na sajtu: https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/12/Svilena-koza-i-pilece-srce-web.pdf.
U iscrpnom izlaganju mr Jelena Žunić Cicvarić, programska direktorka Užičkog centra za prava deteta, ukazala je na interdisciplinarnost u ovoj studiji, koja se zasniva na analizi rodnih stereotipa u romanima, feminističkoj književnoj kritici, pripremama za časove na kojima se primenjuje aktivno učenje i zauzimanju kritičkog stava prema stereotipnom prikazivanju likova. Na kraju izlaganja, iskoristila je sledeće prideve da bi opisala knjigu: inspirativna, neophodna, osvešćujuća, zabrinjavajuća, nestereotipna.
Mirjana Mirosavljević Bobić, direktorka Rekonstrukcije Ženskog fonda, istakla je da je ova knjiga nastavak Jelenine dugogodišnje borbe u oblasti rodne ravnopravnosti. Ukazala je na svoju nelagodu prilikom prvog čitanja ove studije jer je dovedeno u pitanje njeno razumevanje tih dela, na primer, da li je Mali Princ „mudra knjiga o ljubavi”? Takođe je istakla da se ova knjiga ne zadržava na kritici rodnih stereotipa, već nudi i metodičke modele za tumačenje ovih romana koji omogućavaju dekonstrukciju stereotipa.
Dr Jelena Stefanović govorila je o rezultatima analize romana naglašavajući da u njima dominiraju muški likovi, da su svi glavni likovi muški, da 5 od 6 romana govori o odrastanju dečaka, a nijedan o odrastanju devojčice, te da su rodni stereotipi najprisutniji u načinu karakterizacije likova, njihovim osobinama, profesijama, vrednostima, ponašanju, ali i u samom tipu priče i izboru naratora. Odgovarajući na pitanja, istakla je da u škola deca treba da uče o ravnopravnosti. Po njenim rečima, budući da je u pitanju lektira, sve ovo se može nazvati rodnim slepilom, odnosno strukturalnom diskriminacijom, ali bi ona to jednostavno nazvala nepravdom.
